Stari grad ljubav na prvi pogled
Još uvek opčinjeni utiscima jadranske obale i prelepih gradova koji su se smjenjivali pred našim očima ovog leta, istražili smo Ulcinj, Budvu, stari grad Kotor, Herceg Novi i već sada pravili planove koji je to naredni grad koji treba da posetimo u sezoni naših godišnjih odmora.
Svakako da je Trebinje uvek bila jedna od prvih opcija, ali na našu sramotu jedna od opcija za tranzit, to jest, zadržavanje od par sati u tom gradu, ka našem povratku sa crnogorske obale ili Dubrovnika. Naše posete Trebinju uglavnom su se uvek svodile na kratka zaustavljanja na već utvrđenim tačkama:
Kafa Platani, ručak u nekom od trebinjskih restorana, šetnja, Gračanica, Tvrdoš i nazad put Srbije.
Iz ove perspektive nikako mi nije jasno kako nismo uspeli da istražimo i ostala mesta u ovom prelepom gradu.
Sedeći na balkonu našeg smeštaja u Igalu, na internetu sam video nešto jako interesantno, članak o Starom gradu u Trebinju.
Spoj Mediterana i Orjenta.
Čitajući članak pred očima smenjivale su se fantastične slike jedinstvenog miksa Mediterana i Orjenta.
Pregršt istorijskih objekata, opasanih čvrstim bedemima, koji kao neki čardak plove iznad reke Trebišnjice čuvajući biser na kamenoj hridi.
U glavi je kao munja momentalno sinula sledeća misao: „čoveče, ovo je fantastično, pa mi već danas moramo da idemo u Trebinje!“
Na svu sreću Trebinje je toliko lepo, pa mi nije bilo teško da na putovanje nagovorim i ostatak družine.
Saobraćajna gužva i čekanje na granici od „ugodnih“ 55 minuta, definitivno su bili vredni onoga što nas je čekalo.
Prelepi prizori Hercegovine i zubačkog platoa, obećavali su sjajnu avanturu.
Ovaj put nismo išli našim klasičnim „check in“ tačkama, s obzirom da smo „kratki“ sa vremenom.
Ciljano smo krenuli da otkrijemo šta sve nudi taj misteriozni trebinjski Kastel.
Brzo nađosmo slobodan parking i posle svega minut-dva šetnje nađosmo se pred tajanstvenim kamenim bedemom.
Stari grad
Istorija i turističke atrakcije
„Čoveče ovo miriše na nešto skroz dobro, hajde da konačno vidimo šta se to unutra skriva“, rekoh glasno mojim kompanjonima u ovoj trebinjskoj avanturi.
Unutar Kastela
Nađosmo se ispred nekakvog tunela, za koji nam meštani rekoše da je glavni ulazak u ovu celinu.
Dok smo prolazili kroz tunel, pozitivne impresije su već počele da se smenjuju.
Okolo nas su bile male prodavnice koje su suptilno svim zainteresovanim gostima nudile određene sadržaje.
Deca sa kokicama, zlatara, umetnički šop, „homemade“ suveniri, art galerija…
Na vratima ovih dućančića stajali su nasmejani vlasnici, koji su razdragano prolaznicima preporučivali svoje radnje.
Ovo su već sjajne indicije da će naše istraživanje biti izuzetno, pomislih u sebi.
Prvi korak na plato starog grada, delovao nam je kao da smo ušli u nekakav vremenski portal koji nas je za samo par koraka iz mirnog okruženja ispred tunela Kastela, prebacio u dinamičnu i razdraganu atmosferu ovog gradskog jezgra u kome uglavnom, pulsira život Trebinja.
Stari grad, puls Trebinja
Na sve strane su kafići, hoteli, restorani, suvenirnice…
Letnje bašte dominiraju u ovom julskom predvečerju, ispijaju se hladna pića a meštani bezbrižno sede kao da sutra ne postoji.
Ljudi visoki, lepo odeveni, a tek devojke…
Takvu lepotu ljubomorno može da skriva samo Hercegovina iza svojih kamenih bedema.
Ovde sve diše od punoće života.
Bašte kafića su bile prepune tako da nije postojala ni teoretska mogućnost da pronađemo mesto za sedenje, pa odlučismo da još malo istražimo šta se još krije unutar ovih lepih hercegovačkih zidina.
Centralni trg ove lokacije nikako nas nije podsećao na otomaski period (nešto malo kasnije pomenućemo i istorijat), s obzirom na prostrane trgove i „pjacete“ koji su svojstveni samo mediteranskim gradovima.
Stari grad i džamije
Stari grad i njegov centralni deo krasi Osman Pašina džamija, koja se ukaza ravno ispred nas.
Osman Paša Resulbegović je zapravo i osnivač Kastela, onakvog kakav je danas.
Moram da primetim da se vidi se da je taj čovek imao i određenu estetsku prefinjenu notu.
Kompletna celina, iako predviđena kao defanzivna vojna formacija oformljena u XVIII. veku, ima skladne objekte i prostrane trgove unutar zidina.
Opet ponavljamo, netipično za osmanske kasabe tog perioda.
Malo smo „izguglali“ o ovoj džamiji i nađosmo podatak da je ona najprostranija i najlepša džamija u celoj Hercegovini.
Ovu džamiju osnovao je upravo pomenuti Osman Paša.
On je po legendi, sa svojim sinovima postradao jer je bez carskog odobrenja podigao veću džamiju od careve.
Pogađajte, odmah se sjurismo da pronađemo i tu drugu džamiju „strogoga“ cara.
Probivši se kroz mase turista koje su šetale ulicama starog grada, dođosmo na trg ispred džamije Sultana Ahmeda iz XVIII veka. Kažu da je pored nje sahranjen neki mujezin koji je pao sa munare čitajući molitvu.
Tajna Banj Vir grada
Naravno, da bi razumeli kontekst, stari grad kakav danas jeste, izgrađen u XVIII. veku u povlačenju turaka iz Herceg Novog i Risna, pred mlečanima i crnogorcima.
No, kao i sve u Trebinju, svaki kamen bukvalno čuva neku svoju tajnu.
Tako su i turci, na ovoj lokaciji već pronašli ostatke nekadašnjeg srednjovekovnog Banj Vir grada.
Ovaj grad je podignut na najvećoj hridi iznad Trebišnjice i dobio je ime po nekakvom Banu koji se utopio u virovima Trebišnjice.
Legenda koja me ostavila bez teksta, stari grad definitivno ima materijala za neku filmsku priču.
Stari grad i zatrpani hendek
Trebinjci nam rekoše da je stari grad do 1932. godine bio opasan vodenim kanalom hendekom(koji je zatrpan radi pojave malarije) a da lokalne vlasti traže način da taj kanal opet bude funkcionalan.
Tako bi Trebinje bilo rame uz rame sa Venecijom, kao jedan od retkih istorijskih celina na vodi.
Iskreno, ne smem ni da pomislim kako bi to fenomenalno izgledalo.
Muzej Hercegovine
Naša sledeća lokacija je ta navedena hrid sa koje je krenulo prvo Trebinje.
Danas iznad hridi koja je jasno uočljiva nalazi se velelepno zdanje Muzeja Hercegovine.
Hodajući ulicama starog grada koje blistaju od belog hercegovačkog kamena i prelepih kuća koje su kao pečurke načičkane jedna na drugu, u ovo predvečerje došli smo do kapija Muzeja, gdje nas zaintrigira neka muzika koja je dolazila iz pravca gde se ova institucija i nalazi.
Na platou ispred objekta bio je nekakav umetnički performans, violine, violončela, flaute i ljudi koji u tišini uživaju u ovom kulturnom hedonizmu.
Ovaj utisak nas je za tren odveo u neku totalno drugu realnost i harmoniju.
Harmoniju kakvu nudi jedino Trebinje.
Stari grad: Od Ilira do Dučića…
Od perioda ilirskih plemena pa sve do Jovana Dučića i njegovog bogatog legata, ova institucija predstavlja nemerljiv biser u očuvanju baštine i sećanja na burne istorijske prilike Trebinja.
„Znaš li da je ova sahat kula muzeja zapravo prije turaka bila zvonik crkve, evo sad sam pronašao na internetu“, gurka me drugar.
Odmah sam dobio neodoljivu želju da u Muzeju Hercegovine provedem bar čitav dan ali nažalost, sprečeni okolnostima, muzeju obećavamo da ćemo drugom prilikom posvetiti puno više vremena.
Stari grad i ukusi Hercegovine
Već pomalo umorni od puta i istraživanja, obratismo se meštanima da nam preporuče neki dobar restoran.
Razume se, lokacija stari grad, preporučeni meni-hercegovačka klopa!
Nije prošlo ni par minuta, izbor je pao na restoran Humsko, tik pored muzeja, smešten u same zidine starog grada.
Da, dobro ste čuli, ovaj restoran se bukvalno nalazi u kamenu i prolazivši kroz kamene voltove objekta imate doživljaj kao da ste se vratili jedno deset vekova unazad, negde u srednji vek, reklo bi se.
Restoran Pivnica-Humsko
Kamen i prelep enterijer svakako ostavljaju neverovatan utisak već na prvu.
Ali sve to ne može da se poredi sa baštom ovog objekta, koja je nešto neviđeno na našim prostorima.
Ljudi, bašta je bukvalno tik uz reku Trebišnjicu i predstavlja još jedan biser koji krasi stari grad.
Bukvalno zahvatite rukom vodu iz reke i osvežite se.
Lep plato, pored reke Trebišnjice sa zidinama starog grada predstavlja glavnu razglednicu ovog grada i provereni hedonistički raj za nepca.
Klopa u restoranu je bila fantastična, miks domaćeg i modernog menija, bukvalno kupuje na prvu.
Domaće kraft pivo iz njihove pivnice je takođe fantastično, pa svim pivopijama preporučujemo ovu proverenu lokaciju.
Čekajući „GRK-a“…
Posle obilne večere, valjda je red i da se zasladimo.
Mi smo već negde čuli da je cela Srbija „luda“ za nekom lokalnom poslastičarnicom „kod Grka“ pa smo odlučili da je potražimo.
Opet mase ljudi, opet turisti, muzika, zrikavci sa Trebišnjice koje nadjačava muzika iz lokala i naravno, opet lepe trebinjke…
Nije puno vremena prošlo, naiđosmo na čudno dešavanje.
Ispred picerije Grk, grupice ljudi su posmatrali druge dok sede i jedu ove letnje poslastice.
Prizor kakav nikad do sada nismo videli.
Verovatno videvši da smo zbunjeni, bili smo smešni i radnicama pa nam ljubazno objasniše da je to kod njih „uvek tako“ i da su „kupovi“ toliko popularni širom regiona da ljudi čekaju satima da se oslobodi mesto kako bi uživali u slatkim delicijama.
Okej, sačekaćemo onda i mi.
Moj nemirni duh je imao strpljenja da čeka celih deset minuta, te se dogovorih sa društvancem da oni „stražare“ za mesto a ja ću još malo da pogledam okolo.
Situacija ispred „Grka“ slična je situaciji u ostatku starog grada, letnjih bašti ima zaista puno i zaista je lutrija da se nađe mesto u njima, pa samo slegoh ramenima i prođoh dalje, jer bi mi jedno pivo izuzetno prijalo na ovoj hercegovačkoj vrućini na kojoj gori čak i kamen.
Krenuh još par koraka napred i dođoh ispred fenomena o kome sam uvek slušao ali ga nikad nisam posetio.
Stari grad i fenomen Anđelkine kapije
Te 2008. godine Zdravko Šotra oživljava jednu tužnu i romantičnu priču koja se odnosi na lepu Anđelku, koja se nakon ljubavnih brodoloma doseljava baš u lepo Trebinje.
Iza kapije koja godinama služi kao tačka za fotografisanje hiljadama turista, krije se kuća u kojoj je Anđelka zaista u jednom delu svog života stanovala i gde su se za njenu ljubav borili razni trebinjski kavaljeri.
Poslastičarnica Grk, nekrunisani brend Trebinja
Čuvena serija i čuvena kapija reklo bi se, a moje razmišljanje o njoj prekide telefonski poziv od „drugara sa straže“, konačno su pronašli slobodno mesto u Grku.
I ja željan slatkih specijaliteta, otrčah tamo da se na licu mesta uverim zašto je taj trebinjski „Grk“ toliko poznat.
Posle naručenog sladoleda sa voćnim dodacima i nekolike kugle sladoleda, uverih se zašto se ovde toliko čeka na slobodno mesto.
I znate šta, ako dođete u Trebinje, čekajte i vi ispred platoa „Kod Grka“, jer definitivno vredi.
Odnos cene i kvaliteta, plus ugodan ambijent letnje bašte unutar zidina starog grada, na vas će ostaviti nezaboravan utisak.
Ko zna možda po vašem narednom dolasku u ovaj grad „Grk“ bude i jedna od prvih tačaka za posetu.
Uživajući u slatkim ukusima i ćaskajući u mirnom i prijatnom ambijentu starog grada, dadoh sebi odgovor zašto je Trebinje toliko voljeno ne samo od meštana, već i od ljudi koji ga posete.
Taj lagani stil života, elegancija ljudi i građevina, čine život slatkim baš kao što su slatki „Grkovi“ sladoledi.
Pozdrav Trebinju, dolazimo ponovo…
Istu noć smo krenuli nazad za Srbiju, prezadovoljni što smo konačno upoznali jezgro Trebinja, čarobni Stari Grad ali pomalo setni jer odlazimo sa ove lokacije u koju se zaljubite na prvi pogled.
Neka mi „trebinje.travel“ ne zameri jer nisam uspeo da uhvatim baš Bog zna kakve fotografije(nisam imao vremena od silnih utisaka) pa ih pozivam da se oni pozabave oko toga.
Zato kao znak izvinjenja i oduševljenja Trebinju posvećujem ovaj amaterski, skromni tekst.
Do sledećeg viđenja trebinjcima, mi obećavamo da ćemo doći ponovo, kako bi uživali u ovoj hercegovačkoj rapsodiji.
