Letnja bašta Platani
Letnja bašta Platani
Da li ste popili kafu pod Platanima?
Sigurni smo da je na hiljade razgovora između lokalaca i turista počelo baš na ovaj način.
Ako ste bili u Trebinju onda znate da je ovo pitanje koja proverava elementarno znanje o „prilikama“ u ovom gradu.
Letnja bašta Platani i popijena kafa na ovoj lokaciji, predstavljaju nezaobilazan kult i svojevrsnu inicijaciju svih turista koji posete Trebinje.
I baš zato trebinjci kažu: „Ako niste popili kafu na ovom mestu, vi sigurno niste bili u Trebinju“.
A kako i ne bi kada je ova bašta mnogo više od ugostiteljskog mesta!
Ovo je prvi „check in“ turista, pre nego što se smeste u neki od rezervisanih hotela, lokacija predaha posle napornog puta i mesto vraćanja u ravnotežu.
Smeštena u Dučićevoj ulici, gde je pesnik stvarao poeziju, letnja bašta Platani možda i najbolje reflektuje ličnu kartu Trebinja.
A ako vas zanima šta Trebinje zaista jeste, mi kažemo da je to idealno mesto za vaš savršen odmor.
Krošnje stogodišnjih platana koje prave ugodnu hladovinu na hercegovačkih „neugodnih“ +40 stepeni, predstavljaju prvu referencu za posetu.
Letnja bašta Platani- istorijat
Ako se pitate zašto su Platani baš tako poznati, trebinjci će se potruditi da vam iscrpno ispričaju jednu simpatičnu priču.
Priču koja traje duže od čitavog veka!
Tok prošlosti vraća nas natrag u 1878. godinu.
Austrougarska monarhija anektira Bosnu i Hercegovinu a Trebinje kao pogranično mesto targetira kao vrlo bitno uporište za odbranu granica carstva.
Naravno da su takve okolnosti rezultirale velikim prilivom carskih vojnika iz raznih delova monarhije u Trebinje, koje tada pulsira u ritmu Otomanske imperije na izdisaju.
Vizija o uređenju centra grada je sasvim drugačija od trenutno zatečene koja je bila u duhu turskog stila života.
Tada mahom niču građevine, (kako to tadašnji trebinjci kažu) “u Bečkom stilu”, koje i dan danas imaju nepromenjen izgled.
Na taj način monarhija ovom gradiću trajno, osim duha mediterana, kreira duh klasične Evrope.
Tu naša priča dolazi do ideje o začetku nekakvog cvetnog trga na lokaciji nama danas poznatoj kao Letnja bašta Platani.
1890. godine na opštinskom veću u Trebinju donosi se odluka da se u Trstenom kod Dubrovnika kupi dvadeset sadnica platana i da se posade u sami centar grada u pravougaonom obliku.
Od prvobitnih dvadeset sadnica do današnjeg dana preživelo je njih šesnaest, tako da trebinjci sa pravom kažu da su njihovi platani „stogodišnjaci“.
Svakako preporučujemo da budete veoma oprezni kada u Trebinju pričate o Platanima.
Moramo reći da trebinjci izrazito negoduju na tvrdnje neopreznih turista da je priča o ovim „stogodišnjacima“ samo mit i povod za stvaranje urbane legende za primamljivanje turista.
Posebna je priča o trebinjskim vrtlarima koji su ogroman deo svog života posvetili baš ovom mestu i njegovom održavanju.
Nit trebinjskih vrtlara kreće od čuvenog Franja Bratusija, preko ibra Zelhića sa najdužim stažom u ovom poslu, pa sve do Sava Babića koji ovu funkciju obavlja do drugog svetskog rata.
No ova vrtlarska poema zaslužuje svakako detaljniji osvrt pa je ostavljamo za neki naredni prilog.
Letnja bašta Platani i dah Mediterana
Nama svakako ne preostaje ništa drugo već da pozovemo turiste da osete dah Mediterana i Jadrana kroz krošnje stogodišnjih platana.
Predložićemo im da se na ovom mestu opuste uz prvu jutarnju kafu i da nakratko zatvore oči, te oslušnu korake sa trebinjskog korzoa-čuvene Dučićeve ulice kojom su koračale, (i dan danas koračaju) trebinjske dame i gospoda.
I zato ako ste turista nemojte sebi dozvoliti da budete deo opaske sa početka ovog teksta, već se zaputite i otkrijte sve prednosti ovog mesta.
Letnja bašta Platani vas poziva da uz prvu jutarnju kafu doživite magiju Trebinja!
Autor:
Nikola Kokić
