Jelena Anžujska i Trebinje – Tragom jorgovana
Jedna od najpoznatijih ličnosti srpske istorije.
Vladarka koja je više od šest decenija uticala na društveno političke prilike u srednjovekovnoj Srbiji.
Voljena supruga kralja Stefana Uroša Prvovenčanog, majka srpskih kraljeva Dragutina i Milutina.
Ktitorka, zadužbinarka, vladarka…
Dama visokog obrazovanja i dvorskih manira najvišeg reda.
Smerna molitvenica i voljena svetiteljka.
Neka nas miris jorgovana podseti na kraljicu i njenu romantičnu priču.
Zato vas pozivamo da na ovo putovanje krenemo od samog početka…
Kada je mlada Jelena bezbrižno posmatrala beskrajne aleje jorgovana i purpurne zalaske sa prozora svojih mediteranskih palata, teško da je mogla zamisliti da će samo nepune dve decenije posle otići u njoj nepoznate predele Balkana, udajom za Stefana Uroša Nemanjića.
Jelena Anžujska: Tragom jorgovana
Kao da su mirisi mediteranskog cveća ubrzo srpskoj državi doneli jednu sasvim novu notu.
Toplina princeze odmah je otopila srca vlastele i naroda, te Jelena ubrzo postaje omiljena srpska kraljica.
Posebno je romantična priča o njenoj udaji i dolasku u Srbiju.
Ova priča kaže da je Stefan Uroš izdao naređenje da se duž deonice kraljičinog putovanja preko Ibarskog Kolašina, ka svom novom domu zasade aleje jorgovana.
Do danas ova kraljeva zamisao ostala je u sećanju kao jedna od najromantičnijih izraza ljubavi zabeleženih u istoriji.
Sama kraljica Jelena Anžujska bila je mnogo ispred svog vremena.
Govorila je pet jezika, otvarala je prve škole za devojčice u Srbiji, gradila je dvorce i manastire.
Njena najpoznatija zadužbina je manastir Gradac gde je bila i sahranjena.
O njoj je napisano žitje, a tri godine nakon smrti proglašena je i svetiteljkom.
No, mi ćemo se vratiti na deo života kraljice koji je tajanstveno vezao za Humsku oblast.
Oblast i mesto u koje se bezgranično zaljubila.
Burne prilike srednjeg veka nisu zaobišle ni trvenja unutar srpske države.
Kada je njen sin Dragutin sa vlasti svrgao svog oca Stefana Uroša, po Uroševoj smrti u znak pokajanja, svojoj majci ustupa na upravljanje južne oblasti Dalmacije, Albanije i Zahumlja.
Čim je kraljica Jelena Anžujska kročila na Zahumsko tlo, pronašla je utočište koje će je tako jasno podsećati na Provansu i Palermo gde je provodila svoje detinjstvo.
Miris mediterana, sunce i blistavo plavo nebo, kraljici su formirali nostalgično sećanje na rodni kraj.
Predanja kažu da je kraljica odmah dala naredbu da se izgradi dvor u današnjem Trebinju.
Dvor koji bi služio kao stolno mesto i rezidencija za odmor od dugih putovanja ka obali, Kotoru i Dubrovniku.
Naravno, miris jorgovana i oleandera, te purpurna boja, bilo je nešto što je čvrsto usađeno u biće kraljice Jelene.
Ubrzo po njenom dolasku u ove krajeve, okolina Trebinjskog dvora i korita reke Trebišnjice, po naređenju kraljice, dobijaju aleje oleandera i jorgovana.
Jelena Anžujska i Trebinje: Između istorije i legende
Francuski putopisac, geograf i etnograf Ležan Gijom se divio trebinjskim jorgovanima zasađenim u blizini reke Trebišnjice i oleanderima zasađenim po hercegovačkom kamenjaru.
Ove lokalitete, Gijom u svojim spisima naziva „dolinom oleandera“ , za koje je smatrao da su delo svete kraljice Jelene.
Dalje, Ležen Gijom takođe smelo tvrdi, da je na lokaciji današnjeg naselja Pridvorci upravo bio kraljičin dvorac i kuća za odmor „pored izvora koji nikad ne presušuje.“
Takođe smatra se da su okolni monasi nakon upokojenja kraljice koristili dvorske odaje kao svoje kelije.
Iz ovoga naslućujemo da je nakon kraljičine smrti, dvorac izvesno vreme služio i kao manastir.
Izgleda da je tako bilo sve do dolaska turaka, te je nakon toga monaški život ovog mesta zapustio.
Predanje kaže da se na lokalitetu nalaze zatrpane monaške kelije i stare grobnice koje nesumnjivo govore o autentičnosti same lokacije.
Naravno, po dolasku turska vojska bezobzirno ruši dvorac, zatrpava monaške kelije i pustoši sva sela u okolini.
Upravo iz tog razloga danas je jako teško utvrditi verodostojnost navedenih predanja.
Nadamo se da će neka vremena koja su ispred nas, na ovu lokaciju dovesti i neke renomirane stručnjake koji bi se pozabavili starim predanjem, kako bi još jedna trebinjska legenda postala stvarnost.
Ono što turisti svakako danas mogu videti na lokalitetu samog nekadašnjeg dvorca je velika omeđina i ostaci kapije sa nekakvim arapskim tekstom na kamenim pločama iz 1850. godine.
Tako da nažalost, ostaje misterija da li su navedeni ostaci upravo delovi nekadašnjeg velelepnog dvorca, porušenog od strane turaka.
Tajna Muzeja Hercegovine
Još jedan lokalitet za koji se pretpostavlja da bi mogao biti kraljičin nekadašnji dvor je plato Muzeja Hercegovine.
Ono što sigurno provereno znamo je to, da se na ovom platou danas mogu vidjeti ostaci nekadašnjih srednjovjekovnih palata.
Indicije čak govore da je današnja takozvana „sahat kula“ iz turskog perioda, zapravo novija gradnja nadovezana na srednjovekovni zvonik crkve.
Nažalost, dolaskom austrougara čitav plato se betonira a na navedenoj lokaciji se pravi kasarna(zgrada današnjeg Muzeja).
Ovo nas nažalost dovodi do zaključka da je iz današnje perspektive vrlo teško obraditi temeljnija arheološka istraživanja.
Svakako da pronalazak ostataka nekadašnjeg srednjovekovnog dvora od strane vredne ekipe iz Muzeja raduje, jer se tako dokazuje kontinuitet postojanja Trebinja na ovom mestu, vekovima unazad.
A da li se ispod Muzeja Hercegovine, nalazi nekadašnji dvor Jelene Anžujske verovatno je tajna, koju nikada nećemo otkriti.
Ono što svakako danas niko ne može oduzeti Trebinju i trebinjcima je živo sećanje na Jelenu Anžujsku.
Jelena Anžujska: Kraljičina figura kao Dučićev dar „milom Trebinju.“
Navedenih dvorova više nažalost nema ali da sveta kraljica ne ode u zaborav pobrinuo se najpoznatiji hercegovac, ko drugi nego slavni Jovan Dučić.
Osim što je dao vanvremenski doprinos za razvoj srpske kulture, književnosti i diplomatije, znamo da je kroz celi život, ma gde bio, ma kakve velelepne gradove posetio, svoje „milo Trebinje“ nosio u srcu.
U moru njegovih bogatih darova, Dučić je Trebinju ostavio različito nasleđe:
Fontana Kupidona u parku, figure lavova stražara, kapitol ispred Katedrale, spomenik Oslobodiocima, spomenik Njegošu, predstavljaju samo delić pesnikovog dekora.
Figura kraljice Jelene Anžujske- jedan od najznačajnijih darova čuvenog pesnika
Ova barokna figura kraljice Jelene Anžujske je predstavljena tako što simbolično pruža ruku kojom je bogato darivala verni narod Trebinja.
Na crnoj mermernoj ploči piše: “U slavu Svete Jelene Anžujske, kraljice srpske, Stefana Uroša I supruge, a majke kraljeva Dragutina i Milutina. Za pobožnu uspomenu na njene česte boravke u svom dvoru u Trebinju.”
Svakako da smo večno zahvalni našem slavnom Jovanu što je na ovaj način darivao svoj grad, ali još bitnije sačuvao živo sećanje na Jelenu Anžujsku.
Danas, mnogi mladi parovi pokraj ove figure, mole svetu kraljicu za večnu ljubav, a kao svojevrsan dar kraljici ostave cvetove oleandera ili jorgovana.
Na kraju ipak, da ovo sve dragim čitaocima ne bi zvučala kao neka neproverena legenda, odlazimo u manastir Tvrdoš nadomak Trebinja, u kom su drevni monasi sačuvali deo moštiju, tačnije ruku svete kraljice Jelene Anžujske.
Ova svetinja danas predstavlja veliki blagoslov za Trebinje i Hercegovinu, iz dodatnog razloga jer se ne zna lokacija gde počiva ostatak moštiju svete kraljice.
Kao da se po Božijem promislu, kraljica jedino otkrila trebinjcima i odlučila da zauvek ostane sa njima.
I zato, ako dođete u Trebinje i iznenada osetite jak miris nekog mediteranskog cveća, pođite tragom jorgovana kraljice Jelene Anžujske.
Autor:
Nikola Kokić
